Sjecanje na Urbanu Stonogu...
...jer ih ni ove godina Ona nije mogla raditi.. 
O motivima u proslogodisnjem postu...
Dok sam tako stajao neodlučan od sreće, osetio sam da se iza mene
odjednom stvorila Jelena. Nisam smeo da se okrenem. Ostala je tu
trenutak-dva nepomična (uporedo sa njom zastao je i moj dah), a onda mi
je položila ruku na rame. Ne bih mogao kazati kako ni po čemu sam to
osetio. To je bila više misao na žensku ruku. Kao senka je počivala na
mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu
težinu i isto takvu mekoću i tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svečano
krut.
Ne znam kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kad sam opet mogao nešto da shvatim i znam, nje više nije bilo.
Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!
Ne znam kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kad sam opet mogao nešto da shvatim i znam, nje više nije bilo.
Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!
(Jelena, zena koje nema)
--
Kutlača Kutlači.. 
tako divno sto se sjetis nje.
ReplyDeleteDivno...ima tome vec jedno 30 godina od kada sam to poslednji put procitala ! da...uvek postoji rizik da nam stvari promaknu ili da nam se ukazu a da ih mi ne vidimo ! Umetnost zivota je u otvorenimm ocima.
ReplyDeleteBila sam na njenom blogu, sad znam ko je ona. Vrlo tuzno.
ReplyDeleteDirnulo me je tvoje secanje na Urbane stonoge kulinarsku zbrku.
ReplyDeleteJa sam postovalac njenog bloga i njene licnosti, koju nisam stigla da upoznam, a ona je zauvek otisla.
Oni koji tuguju za njom neka se ponose nasim secanjem