06 May 2013

In memory of Urbana Stonoga

Sjecanje na Urbanu Stonogu...

...jer ih ni ove godina Ona nije mogla raditi..



O motivima u proslogodisnjem postu...




Dok sam tako stajao neodlučan od sreće, osetio sam da se iza mene odjednom stvorila Jelena. Nisam smeo da se okrenem. Ostala je tu trenutak-dva nepomična (uporedo sa njom zastao je i moj dah), a onda mi je položila ruku na rame. Ne bih mogao kazati kako ni po čemu sam to osetio. To je bila više misao na žensku ruku. Kao senka je počivala na mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu težinu i isto takvu mekoću i tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svečano krut.
Ne znam kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kad sam opet mogao nešto da shvatim i znam, nje više nije bilo.
Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem! 

(Jelena, zena koje nema)

--
ae!


4 comments:

  1. tako divno sto se sjetis nje.

    ReplyDelete
  2. Divno...ima tome vec jedno 30 godina od kada sam to poslednji put procitala ! da...uvek postoji rizik da nam stvari promaknu ili da nam se ukazu a da ih mi ne vidimo ! Umetnost zivota je u otvorenimm ocima.

    ReplyDelete
  3. Bila sam na njenom blogu, sad znam ko je ona. Vrlo tuzno.

    ReplyDelete
  4. Dirnulo me je tvoje secanje na Urbane stonoge kulinarsku zbrku.
    Ja sam postovalac njenog bloga i njene licnosti, koju nisam stigla da upoznam, a ona je zauvek otisla.
    Oni koji tuguju za njom neka se ponose nasim secanjem

    ReplyDelete