Sjećanje na Urbanu Stonogu...
I dan danas pomislim kako će se od nekud pojaviti i reći da nas je samo malo zezala, to bi tako bilo u Njenom stilu..
Da,
ona se javlja gotovo isključivo u vremenu od kraja aprila pa do početka
novembra. Preko zime vrlo retko, a i tada opet u vezi sa suncem i
svetlošću. I to, kako sunce raste, tako njena javljanja bivaju češća i
življa. U maju retka i neredovita. U julu, avgustu gotovo svakodnevno. A
u oktobru, kad je popodnevno sunce žitko i kad ga čovek pije bez kraja i
zamora kao da pije samu žeđ, ona se gotovo ne odmiče od mene dok sedim
na terasi, pokriven pletivom sunca i senki od lišća. Osećam je u sobi po
jedva čujnom šuštanju listova u knjizi ili po neprimetnom pucketanju
parketa. Ali najčešće stoji, nevidljiva i nečujna, negde iza moje senke.
A ja satima živim u svesti o njenom prisustvu, što je mnogo više od
svega što mogu da daju oči i uši i sva sirota čula.
Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da,
ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni
izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima
mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih
odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih
povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih
mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena
koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!
(Jelena, zena koje nema)
Motivi su iz manastira Stare Raške: Đurđevi stupovi (1,2) Manastir Studenica (5) i Manastir Sopoćani (3,4).
Kutlača Kutlači.. 